Пројекти Библиотеке Српске Патријаршије

    Циљ пројекта јесте научна обрада свих српских средњовековних рукописа који се налазе расути у свету, као и израда научних каталога за сваку државу у којој се буду обавила научна истраживања. До сада су објављени научни каталози за Чешку, Словачку и Палеографски албум за Мађарску. Током 2024. године из штампе излазе још два издања: тротомни Научни опис српских рукописа у Мађарској и Научни опис српских рукописа у Пољској.

    Научну комисију на овом пројекту, и уопште на истраживањима српских рукописа у иностраним збиркама, чине: проф. др Бранислав Тодић, редовни професор Филозофског факултета у Београду; проф. др Зоран Ранковић, редовни професор Православног богословског факултета у Београду; проф. др Зоран Ракић, ванредни професор Филозофског факултета у Београду; др Влада Тријић, начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије, Београд; мр Душица Грбић, шеф Одељења старе и ретке књиге Библиотеке Матице српске, Нови Сад; мр Миланка Убипарип, службеник Археографског одељења Народне библиотеке Србије и др Зоран Недељковић, председник Научне комисије и управник Библиотеке Српске Патријаршије.

    У оквиру овог пројекта Научна комисија Библиотеке Патријаршије бави се анализом свих рукописа са циљем објављивања научних описа рукописа за тематске целине. Овим подухватом у наредним годинама добићемо збирку описа у којима ће бити детаљан научни опис свих рукописних књига које су похрањене у Библиотеци Патријаршије. То ће бити важна научна подлога истраживачима и уједно ће представљати потврду развоја писмености и културе нашег народа.

    Наша бурна историја нетрагом је развејала библиотеке и архиве и једно од важних места где постоји средњовековна архивска грађа (преписка средњовековних српских владара и властеле, која се тиче српског народа и српских држава) јесте посебно богат Ватикански архив. Циљ пројекта јесте прикупљање средњовековних документа који се односе на српски народ и српску државу у средњем веку и њихово објављивање у форми научног зборника.
    У досадашњем раду прикупљено је више стотина историјских докумената. Углавном је то преписка између папе и папских легата или припадника римокатоличког клира на областима тадашње Србије и Босне и уопште на територијама где је живео Српски народ. Постоји и одређени број писама упућених нашим владарима, поглаварима и припадницима Српске Православне Цркве.
    У току је припрема за објављивање првог научног зборника српских средњовековних документа из Ватиканског архива за период од 9. до краја 13. века.

    Тренутно се ради на преводу пете (последње) књиге Хроника грофа Георгија Бранковића. У наредним годинама можемо очекивати да ће бити објављен први целокупни превод Хроника на савремени српски језик после три века од њиховог настанка. То је једина Хроника коју има српски народ.
    Једини и оригинални примерак Хроника чува се у Библиотеци Српске Патријаршије. Тај обимни рукописни текст има пет књига и укупно 3.279 страна. Више од три века, све до почетка рада на овом пројекту, није преведен на савремени српски језик и тиме постао доступан научној јавности. Посебно је важан пројекат за културу српског народа и за боље познавања периода 17. и почетка 18. века, који је иначе недовољно познат у нашој историји. Хронике су вероватно најзначајнији писани споменик српске историје из тог за српски народ тамног и тешког доба. Са друге стране, за истраживаче историје језика и писмености Хронике пружају драгоцен извор података за тај, прилично слабо проучен период наше историје.
    Осим будућег издања Хроника на савременом српском језику, радиће се и пратећа научна књига која ће појашњавати ово јединствено дело у историјском и садржајном контексту.
    Научну комисију ангажовану на овом пројекту чине: проф. др Ана Кречмер, редовни професор Универзитета у Бечу; проф. др Зоран Ранковић; Вељко Топаловић и председник комисије др Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске Патријаршије.

    Досадашњи рад на овом пројекту односи се на систематизацију и разврставање историјске грађе сакупљене у Братислави и у другим градовима и местима Словачке: Иванка, Модра, Холич, Велики Међер, Коморан, Солашница, Шаштин и Трнава. На пример, историјска грађа која се налази у месту Трнава односи се на постојање и на рад Српске Православне Цркве која је у центру тога града постојала све до деведесетих година 20. века, када је током реституције у Словачкој прешла под јурисдикцију Архиепископије прешовске. Такође, посебно је важна историја града Коморана у коме је 1511. године подигнута српска црква за потребе великог броја Срба који су у том граду живели, као и артефакти за властелински породицу Павла Бакића и др.
    До сада прикупљена историјска грађа из Словачке (посебно из Братиславе), између осталог односи се и на значајан број угледних Срба који су се кроз историју школовали у том граду: Јован Рајић, историчар и писац; Доситеј Обрадовић, истакнути представник српског просветитељства; Светозар Милетић; Јован Јовановић Змај; Јоаким Вујић, који се сматра оснивачем српског позоришта; Ђура Даничић; Павле Јулинац, писац прве историје Срба; Јован Апостоловић, први Србин доктор медицинских наука; Теодор Јанковић Миријевски, филозоф и педагог; Павле Кенгелац, архимандрит; Јован Стерија Поповић и други. Сви они ће обележити разне епохе у науци и култури српског народа.
    Научна истраживања су у току и у наредним годинама биће штампано издање о историји српског народа у областима данашње Словачке.
    Научну комисију ангажовану на овом пројекту чине: проф. др Зоран Ранковић; дипл. инг. Бојан Радовановић, службеник Министарства културе Словачке и председник комисије др Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске Патријаршије.

    После више година мировања, одлуком Његовог Преосвештенства Епископа диселдорфско-немачког Г. Григорија, 2020. године пројекат је поново покренут.
    Управнику Библиотеке Српске Патријаршије поверен је стручни надзор над читавим процесом израде фототипије Минхенског (Српског) псалтира, док је непосредна израда фототипије поверен издавачкој кући АИЗ Досије из Београда, односно Вељку Топаловићу и Александру Поповићу.
    Фототипско издање је објављено 2022 године.

    Научну комисију са српске стране чине: проф. др Бранислав Тодић, проф. др Зоран Ранковић, мр Душица Грбић и председник комисије др Зоран Недељковић. Са руске стране су представници: др Џамиља Нуровна Рамазанова, управница Одељења старе и ретке књиге Руске државне библиотеке, старији научни сарадник Института за славистику Руске академије наука, и др Дмитриј Георгијевич Полонски, научни сарадник Института за славистику Руске академија наука.
    Предвиђено је да пројекта истраживања буде заврешен средином 2025. године, када ће бити штампан двојезичан Научни опис руских средњовековних рукописа који се чувају у Библиотеци Српске Патријаршије.