Пројекти Библиотеке Српске Патријаршије
(странице пројеката су у изради)
- Истраживање, евидентирање научни опис српских средњовековних рукописа у иностраним збиркама
- Истраживање и научни опис рукописа Библиотеке Српске Патријаршије
- Дигитализација рукописног фонда Библиотеке Српске Патријаршије
- Истраживање српских средњовековних рукописа и докумената у Библиотеци Ватикана и у Архиву Ватикана
- Превод Славеносрпских хроника Ђорђа Бранковића
- Зборници историјских документа Библиотеке Српске Патријаршије
- Коричење штампе, периодике и књига у Библиотеци Српске Патријаршије
- Прилози за историју српског народа у Словачкој /завршен/
- Израда фототипског издања Минхенског (Српског) псалтира /завршен/
- Спомен-соба патријарха Павла у Манастиру Раковици у Београду /завршен/
- Научна обрада руских средњовековних рукописа Библиотеке Српске Патријаршије

1. Истраживање, евидентирање и научни опис српских средњовековних рукописа у иностраним збиркама
ројекaт започет 2008. године и обавља се уз подршку Министарства културе Владе Републике Србије.
До сада су комплетно научно истражене српске рукописне збирке у државама: Чешка, Словачка, Мађарска, Аустрија, Швајцарска, Пољска, Француска, Ватикан, Италија.
Циљ пројекта јесте научна обрада свих српских средњовековних рукописа који се налазе расути у свету, као и израда научних каталога за сваку државу у којој се буду обавила научна истраживања. До сада су објављени научни каталози за Чешку, Словачку и Палеографски албум за Мађарску. Током 2024. године из штампе излазе још два издања: тротомни Научни опис српских рукописа у Мађарској и Научни опис српских рукописа у Пољској.

Научну комисију на овом пројекту, и уопште на истраживањима српских рукописа у иностраним збиркама, чине: проф. др Бранислав Тодић, редовни професор Филозофског факултета у Београду; проф. др Зоран Ранковић, редовни професор Православног богословског факултета у Београду; проф. др Зоран Ракић, ванредни професор Филозофског факултета у Београду; др Влада Тријић, начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије, Београд; мр Душица Грбић, шеф Одељења старе и ретке књиге Библиотеке Матице српске, Нови Сад; мр Миланка Убипарип, службеник Археографског одељења Народне библиотеке Србије и др Зоран Недељковић, председник Научне комисије и управник Библиотеке Српске Патријаршије.
2. Истраживање и научни опис рукописа Библиотеке Српске Патријаршије
ројекат је започет 2019. године и обавља се уз подршку Министарства културе Владе Републике Србије.
Рукописна збирка Библиотеке Патријаршије садржи 471 средњовековни рукопис и убраја се међу највредније рукописне збирке у Србији.
У оквиру овог пројекта Научна комисија Библиотеке Патријаршије бави се анализом свих рукописа са циљем објављивања научних описа рукописа за тематске целине. Овим подухватом у наредним годинама добићемо збирку описа у којима ће бити детаљан научни опис свих рукописних књига које су похрањене у Библиотеци Патријаршије. То ће бити важна научна подлога истраживачима и уједно ће представљати потврду развоја писмености и културе нашег народа.
Први резултат рада Научне Комисије јесте издање Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Српске Патријаршије. Књига 1. Апостоли, која је публикована јуна месеца 2022. године. Издање представља археографски опис шест рукописних књига и одломака Апостола, који се чувају у рукописном фонду Библиотеке. Описи рукописа урађени су на основу непосредног увида и накнадне обраде. Описи се састоје од следећих целина: (Заглавље), Кодиколошки опис, Повез, Писар, место и време настанка, Ликовни украс, Садржај, Записи, Историјат и Литература.
Читав рукописни фонд Библиотеке обрађиваће се хронолошки и тематски, односно – Апостоли, Јеванђеља, Псалтири, Зборници итд.
Посебно вредан рукописни фонд Библиотеке Патријаршије никада до сада није научно, детаљно и систематски описиван и управо због његовог значаја за научноистраживачку јавност, издање прве књиге Апостола, као и будућа на којима ће се радити, биће потврда високих домета писаног стваралаштва српске културе кроз историју.
Следеће издање на коме Научна комисија Библиотеке Српске Патријаршије ради јесте научни опис средњовековних рукописних Јеванђеља.
Научну комисију ангажовану на овом пројекту чине: проф. др Бранислав Тодић; проф. др Зоран Ранковић; мр Душица Грбић и председник комисије др Зоран Недељковић.

3. Дигитализација рукописног фонда Библиотеке Српске Патријаршије
ројекат је започет 2012. године, обавља се уз подршку Министарства културе Владе Републике Србије.
До сада је укупно дигитализовано 18.832 страна, односно 65. Рукописа. Дигитализација се ради у форматима RAW, PSD, CMYC и JPEG, у последњим годинама у 700 dpi. Сва дигитализована грађа чува се на више посебних дискова. Последња фаза овог пројекта предвиђа микрофилмовање дигитализованих рукописа, што у доброј мери значи њихово чување и постојаност у наредних више од 100 година.
4. Истраживање српских средњовековних рукописа и докумената у Библиотеци Ватикана и у Архиву Ватикана
ројекат је започет 2017. године. Истраживања у Ватиканској библиотеци и Архиву организована су на основу разговора патријарха српског Иринеја и директора Ватиканске библиотеке и Архива надбискупа Жан Луи Бригеа током његове посете патријарху српском 2015. године. Након тог сусрета, од стране управе Библиотеке Патријаршије организован је научноистраживачки рад прво у Библиотеци Ватикана, а потом у Архиву Ватикана. Истраживања од 2017. године обављају др Владан Тријић и др Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске Патријаршије.
Наша бурна историја нетрагом је развејала библиотеке и архиве и једно од важних места где постоји средњовековна архивска грађа (преписка средњовековних српских владара и властеле, која се тиче српског народа и српских држава) јесте посебно богат Ватикански архив. Циљ пројекта јесте прикупљање средњовековних документа који се односе на српски народ и српску државу у средњем веку и њихово објављивање у форми научног зборника.
У досадашњем раду прикупљено је више стотина историјских докумената. Углавном је то преписка између папе и папских легата или припадника римокатоличког клира на областима тадашње Србије и Босне и уопште на територијама где је живео Српски народ. Постоји и одређени број писама упућених нашим владарима, поглаварима и припадницима Српске Православне Цркве.
У току је припрема за објављивање првог научног зборника српских средњовековних документа из Ватиканског архива за период од 9. до краја 13. века.
5. Превод Хроника грофа Георгија Бранковића (17/18 в.)
ројекат је започет 2013. године, обавља се уз подршку Управе за односе са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије.
На изради превода ангажована је проф. др Ана Кречмер, редовни професор Факултета за славистику Универзитета у Бечу.
Тренутно се ради на преводу пете (последње) књиге Хроника грофа Георгија Бранковића. У наредним годинама можемо очекивати да ће бити објављен први целокупни превод Хроника на савремени српски језик после три века од њиховог настанка. То је једина Хроника коју има српски народ.
Једини и оригинални примерак Хроника чува се у Библиотеци Српске Патријаршије. Тај обимни рукописни текст има пет књига и укупно 3.279 страна. Више од три века, све до почетка рада на овом пројекту, није преведен на савремени српски језик и тиме постао доступан научној јавности. Посебно је важан пројекат за културу српског народа и за боље познавања периода 17. и почетка 18. века, који је иначе недовољно познат у нашој историји. Хронике су вероватно најзначајнији писани споменик српске историје из тог за српски народ тамног и тешког доба. Са друге стране, за истраживаче историје језика и писмености Хронике пружају драгоцен извор података за тај, прилично слабо проучен период наше историје.
Осим будућег издања Хроника на савременом српском језику, радиће се и пратећа научна књига која ће појашњавати ово јединствено дело у историјском и садржајном контексту.
Научну комисију ангажовану на овом пројекту чине: проф. др Ана Кречмер, редовни професор Универзитета у Бечу; проф. др Зоран Ранковић; Вељко Топаловић и председник комисије др Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске Патријаршије.
6. Зборници историјских докумената из Библиотеке Српске Патријаршије
ројекат је покренут 2021. године, обавља се уз подршку Управе за односе са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије.
У фондовима Библиотеке Патријаршије чува се посебно вредна историјска грађа која се односи на живот и рад наше Цркве, наших архијереја и наше Државе. Циљ пројекта јесте дигитализација и објављивање тематских зборника историјске грађе важне за нашу историју и за научноистраживачку јавност.
У току је припрема документа везаних за живот и рад патријарха Варнаве из периода од 1909. до 1937. године.
7. Коричење штампе периодике и књига у Библиотеци Српске Патријаршије
ројекат је започет 2009. године, обавља се уз подршку Управе за односе са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије.
До сада је укупно укоричено или прекоричено више од 3.700 примерака књига или периодике, која се чувају у фондовима библиотеке Патријаршије.
8. Прилози за историју српског народа у Словачкој
ројекат је започет 2018. године, обавља се уз подршку Управе за дијаспору Министарства спољних послова Владе Републике Србије.
Историја српског народа на подручју данашње Словачке није довољно позната и циљ пројекта јесте пред научну и културну јавност донесемо податке о историји српског народа и његових представника, који су живели и стварали у Словачкој, до којих смо дошли током претходног научноистраживачког рада на српским средњовековним рукописима у Словачкој. Намера нам је да од заборава отргнемо сећање на њих са надом да ће наш рад бити покретач историчарима и другим истраживачима.
Досадашњи рад на овом пројекту односи се на систематизацију и разврставање историјске грађе сакупљене у Братислави и у другим градовима и местима Словачке: Иванка, Модра, Холич, Велики Међер, Коморан, Солашница, Шаштин и Трнава. На пример, историјска грађа која се налази у месту Трнава односи се на постојање и на рад Српске Православне Цркве која је у центру тога града постојала све до деведесетих година 20. века, када је током реституције у Словачкој прешла под јурисдикцију Архиепископије прешовске. Такође, посебно је важна историја града Коморана у коме је 1511. године подигнута српска црква за потребе великог броја Срба који су у том граду живели, као и артефакти за властелински породицу Павла Бакића и др.
До сада прикупљена историјска грађа из Словачке (посебно из Братиславе), између осталог односи се и на значајан број угледних Срба који су се кроз историју школовали у том граду: Јован Рајић, историчар и писац; Доситеј Обрадовић, истакнути представник српског просветитељства; Светозар Милетић; Јован Јовановић Змај; Јоаким Вујић, који се сматра оснивачем српског позоришта; Ђура Даничић; Павле Јулинац, писац прве историје Срба; Јован Апостоловић, први Србин доктор медицинских наука; Теодор Јанковић Миријевски, филозоф и педагог; Павле Кенгелац, архимандрит; Јован Стерија Поповић и други. Сви они ће обележити разне епохе у науци и култури српског народа.
Научна истраживања су у току и у наредним годинама биће штампано издање о историји српског народа у областима данашње Словачке.
Научну комисију ангажовану на овом пројекту чине: проф. др Зоран Ранковић; дипл. инг. Бојан Радовановић, службеник Министарства културе Словачке и председник комисије др Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске Патријаршије.
9. Израда фототипског издања Минхенског (Српског) псалтира, 14. век
д стране управе Библиотеке Српске Патријаршије је 2017. године покренута иницијатива за израду фототипије Минхенског (Српског) псалтира (14. век), као једног од најзначајнијих и највреднијих српских средњовековних рукописа који се чува у Националној библиотеци Баварске у Минхену у Немачкој.
После више година мировања, одлуком Његовог Преосвештенства Епископа диселдорфско-немачког Г. Григорија, 2020. године пројекат је поново покренут.
Управнику Библиотеке Српске Патријаршије поверен је стручни надзор над читавим процесом израде фототипије Минхенског (Српског) псалтира, док је непосредна израда фототипије поверен издавачкој кући АИЗ Досије из Београда, односно Вељку Топаловићу и Александру Поповићу.
Фототипско издање је објављено 2022 године.
10. Спомен-соба патријарха Павла у манастиру Раковици у Београду
длуком Светог Архијерејског Синода, септембра 2018. године управни Библиотеке Српске Патријаршије поверена дужност формирања Спомен-собе блаженопочившег патријарха Павла у манастиру Раковици.
Спомен-собу свечано је прогласио отвореном Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије 20. маја 2021. године. У изложбеним витринама постављено је 476 експоната из патријархове заоставштине. Трудили смо се да кроз изложбену поставку представимо личност блажене успомене патријарха Павла, како би његов живот, рад и архијерејско достојанство били достојно приказани будућим посетиоцима и да буду поучни примери његовог живота препуног врлина.
11. Научна обрада руских средњовековних рукописа Библиотеке Српске Патријаршије
а основу Уговора о сарадњи између Библиотеке Српске Патријаршије и Руске државне библиотеке у Москви, потписаног 29. новембра 2023. године у Москви, са благословом Светог Архијерејског Синода, покренут је наведени пројекат. Ово је први заједнички рад стручњака обе институције у циљу истраживања и промовисања културних вредности оба народа и у одређеним областима наше заједничке историје.
Научну комисију са српске стране чине: проф. др Бранислав Тодић, проф. др Зоран Ранковић, мр Душица Грбић и председник комисије др Зоран Недељковић. Са руске стране су представници: др Џамиља Нуровна Рамазанова, управница Одељења старе и ретке књиге Руске државне библиотеке, старији научни сарадник Института за славистику Руске академије наука, и др Дмитриј Георгијевич Полонски, научни сарадник Института за славистику Руске академија наука.
Предвиђено је да пројекта истраживања буде заврешен средином 2025. године, када ће бити штампан двојезичан Научни опис руских средњовековних рукописа који се чувају у Библиотеци Српске Патријаршије.