После вишемесечних припрема и усаглашавања текста, са благословом Светог Архијерејског Синода, 16. фебруара 2026. у Москви је потписан уговор којим је одређен начин научне сарадње између Библиотеке Српске Патријаршије и Државног историјског музеја.
У име Библиотеке Српске Патријаршије уговор је потписао управник др Зоран Недељковић, а у име Државног историјског музеја (ГИМ) директор те установе Алексеј Константинович Љевикин.
Поред генералног директора, господина Алексеја Константиновича, свечаном чину потписивања присуствовали су и његови заменици Олга Александровна Сиротина и Марина Викторовна Чистјаковна, као и представници Библиотеке Патријаршије, проф. др Зоран Ранковић и др Ана Рашковић.
После срдачног разговора, представници Библиотеке Патријаршије одмах су почели са радом на српским средњовековним рукописима у збирци „А. И. Хлудова која садржи седамдесет и пет српских рукописа из периода од 14. до 18. века, од којих је обрађено више од педесет рукописа за потребе израде будућег „Инвентара српских средњовековних рукописа.
Осим наведене збирке, у другим фондовима Државног историјског музеја чува се и друга бројна, готово неистражена српска рукописна грађа: Рукописни фонд Синодалне библиотеке, Збирка Уварова, Збирка Барасова, Збирка рукописа Воскресенско Ново-јерусалимског манастира, Збирка Черткова, вероватно и у одређеним другим фондовима Музеја. Претпоставка је да српско рукописно наслеђе у Државном историјском музеју у Москви садржи преко сто осамдесет средњовековних рукописа, који никада нису систематски истраживани нити пописани и представљени научној и свеукупној јавности.
План представника Библиотеке Српске Патријаршије јесте да се после наредних истраживања, а до краја следеће године, објави „Инвентар српских средњовековних рукописа Државног историјског музеја у Москви, што ће бити вредан допринос на упознавању изузетно вредне српске средњовековне рукописне баштине у Руској Федерацији.
Изузетно значајну помоћ на реализацији овог подухвата дали су Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски Г. Антоније са својим сарадницима, као и директор Руског дома у Београду, господин Јевгеније Александрович Баранов.
